Domaća preduzeća i izazovi globalne konkurencije


Novi uslovi poslovanja zahtevaju prilagođavanje poslovnih subjekata i izgradnju organizacione strukture zasnovane na novim postulatima. Ovo je posebno bitno za preduzeća iz zemalja u tranziciji – krajnji cilj izgradnje nove organizacije jeste da ona postane ekstremno fleksibilna i inovativna, odnosno da može da odgovori na narastajuće zahteve korisnika u kraćem vremenskom periodu i da formira konkurentsku prednost koja u sebi mora da sadrži i emocionalnu komponentu.

Sadašnji trenutak globalne ekonomije je označen laganim, ali sigurnim usponom preduzeća iz novoindustrijalizovanih zemalja, poput Kine, Indije, Brazila. Preduzeća iz ovih zemalja postaju globalni konkurenti. Njihova konkurentska sposobnost se zasniva na nižim troškovima poslovanja, prevashodno zbog niže cene radne snage, ali i zbog otvorenosti za strane investicije i zbog prihvatanja najsavremenijih metoda i tehnika menadžmenta. Glavni podsticaj u ovim ekonomijama jeste povećana domaća potrošnja, kao i velika populacija mladih.

Preduzeća koja dolaze iz zemalja u tranziciji suočavaju se sa brojnim problemima koji se u krajnjoj meri odražavaju negativno na konkurentsku sposobnost, posmatrano sa aspekta međunarodnog okruženja. Konkurentska pozicija preduzeća iz zemalja u tranziciji, posebno zapadnog Balkana, po osnovu renomea na svetskom tržištu je izuzetno nepovoljna. Rangiranje zemalja zapadnog Balkana prema konkurentnosti u 2010. godini, na osnovu izveštaju o globalnom indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma dato je u tabeli.

Rangiranje zemlja zapadnog Balkana prema konkurentnosti u 2010. godini

Zemlja

Mesto

Slovenija

45

Crna Gora

48

Hrvatska

77

Makedonija

79

Srbija

96

BiH

102

Izvor: The Global Competitiveness Report 2010-2011, 2010 World Economic Forum.

Zemlje zapadnog Balkana nisu ostvarile posebno značajne rezultate u domenu konkurentnosti (osim Slovenije, koja je članica EU, a ovde se daje kao parametar za poređenje – geografska blizina, istorijska i ekonomska povezanost). Većina poslovnih organizacija koja dolazi iz zemalja u tranziciji i gde dominira domaći kapital imaju značajnih finansijskih problema, pogotovu kada se radi o investiranju u novu opremu i nove tehnologije. Svetska ekonomska kriza je samo još više negativno uticala na proces investiranja u poslovne subjekte iz zemalja u tranziciji.

Najveći broj domaćih preduzeća, bez obzira na njihovu trenutnu tržišnu poziciju i finansijsku snagu, potrebno je preprojektovati i definisati osnovne postulate poslovanja na novim, efikasnijim osnovama. Najbitnija transformacija za preduzeća iz zemalja u tranziciji jeste vlasnička transformacija, a zatim slede tržišna, tehnološka i organizaciona transformacija. Organizacione i tehnološke transformacije su stalne – promene u ovoj oblasti moraju da prate dešavanja u globalnoj ekonomiji.

Zastarela tehnologija, slab kvalitet i visoke cene kao posledica niske produktivnosti, glavni su razlozi nedovoljne konkurentnosti domaćih proizvoda. Najmanje je konkurentna prerađivačka industrija, metalska proizvodnja i elektronska industrija.

Američki profesor marketinga indijskog porekla, Mahajan, autor svetskog marketing bestselera Rešenje za 86% kaže: „Država ne stvara poslovne prilike. Preduzetnici stvaraju prilike. Šta god da država radi, mora da stimuliše preduzetništvo. Preduzetništvo nije monopol Francuza, Nemaca, Amerikanaca, Kineza i Indijaca. Regija zapadnog Balkana je puna preduzetnika. Problem je u tome što su države zapadnog Balkana male države. Pred njima je izazov kako dalje rasti. Za dalji rast moraju da imaju globalnu viziju, moraju da se osvrnu na čitav ostali svet i da potraže prilike na globalnom nivou“.

Srbija ima sve preduslove da u bliskoj budućnosti postane jedna od takvih regija, pod uslovom da domaći privrednici najhitnije izmene poslovnu filozofiju. Vlasnici kapitala i izvršno rukovodstvo su ti koji treba da uspostave nove elemente konkurentnosti u domaćim preduzećima. Uspeh u budućnosti će zavisiti od sposobnosti organizacije da koristi kolektivnu mudrost, koja je skup akumuliranih mišljenja, percepcija iskustava, intuicije i inteligencije. U tom smislu, neophodno je da se prevaziđene politike i tehnike upravljanja napuste i da se prihvate moderne upravljačke tehnike, kao i da se uči iz iskustava kako globalnih lidera, tako i preduzeća koja dolaze iz novoindustrijalizovanih zemlja, a koja su izuzetno uspešna na globalnom tržištu.

Domaća preduzeća moraju da jasnije osmisle soptvenu strategiju razvoja, pogotovu u skladu sa evropskim i globalnim integracionim tokovima, a primena savremenih metoda i tehnika menadžmenta, poput sistema menadžmenta kvalitetom, integrisanih menadžment sistema, marketinga odnosa, benčmarkinga i korporativne društvene odgovornosti predstavlja osnovnu pretpostavku uspešnog tržišnog razvoja.

Autor: dr Dejan Đorđević

Dr Dejan Đorđević je rođen u Beogradu. Doktorirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu odbranivši disertaciju pod nazivom: „Savremena uloga tržišnog komuniciranja u međunarodnom marketingu“. Proteklih  godina učestvovao je u koncipiranju, razradi, rukovođenju i realizaciji 17 različitih naučnoistraživačkih projekata. Njegova bibliografija sadrži preko 100 naslova iz različitih oblasti. Samostalno i u saradnji sa drugim autorima objavio je 12 fakultetskih udžbenika (iz oblasti ekonomije, menadžmenta, upravljanja kvalitetom i maketinga). Trenutno radi na Novosadskom univerzitetu kao vanredni profesor za predmete iz oblasti menadžmenta.

O Ilija Trbovic

Business Solutions & Management Consulting Services
Ovaj unos je objavljen pod Menadžment, Strategija i označen sa , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Jedno reagovanje na Domaća preduzeća i izazovi globalne konkurencije

  1. nada kaže:

    Odlican tekst, reci hvale za profesora Dejana Djordjevica, pomocice mi u pisanju mog zavrsnog rada na fakultetu! Ovaj tekst, kao i mnogi drugi na ovom blogu su potvrda da je dobro i korisno sto blog postoji.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s