Da li primenjujete BLUE OCEAN strategiju?


Da li znate šta je zajedničko za sve ove kompanije i njihove proizvode: Apple, Tesla Motors, CNN, Southwest Airlines, ING Direct, Federal Express, RIM (BlackBerry), Starbucks, Ikea, eBay? U pitanju je Blue ocean strategija. U mom prethodnom članku „Najpopularniji koncepti menadžmenta u 2010. godini predstavio sam 10 naprimenjivanijih koncepata menadžmenta u 2010. godini prema istraživanju -12manage-. Pošto ovaj menadžerski pristup nije našao mesto na toj listi, danas ću vam ga predstaviti.

Tvorci ovog pristupa su W.Chan Kim i Renee Mauborgne profesori na poznatoj poslovnoj školi INSEAD. Treba naglasiti da se oni nalaze na listi „Thinkers 50“ koju čine najuticajniji poslovni mislioci dvadesetog i dvadest prvog veka. Njihov pristup je baziran na desetogodišnjem istraživanju koje je uključilo studiju o preko 150 strateških odluka u poslednjih 100 godina u 30 različitih oblasti poslovanja i prvi put je publikovan u Harvard Business Review u oktobru 2004. godine.

Po autorima ove strategije, najveći broj kompanija „pliva“ u crvenom okeanu punom konkurencije nudeći slične ili skoro iste usluge i proizvode, gde postoje male šanse da ostvarite poslovni rast i unapredite poslovanje. Borba je neprestana, profit sve manji uključujući i udeo na tržištu. A okean je sve crveniji od „krvi koja je prolivena u toj borbi“.

Kompanije u crvenom okeanu najčešće osvajaju i zadržavaju kupce snižavanjem cena ili diferencijacijom proizvoda i usluga. Sa druge strane, blue ocean odnosno plavi okean je prostor u kome je konkurencija slaba ili čak i ne postoji, a mogućnosti za rast poslovanja i stvaranja profita su neograničene, tako da možete da se širite i „jedrite“ gde želite. Ono što treba da uradite je da ili kreirate ili otkrijete nove prostore na tržištu gde ne postoji konkurencija.

Plave okeane možete kreirati na dva načina:

– Uspostavljanjem potpuno novih industrijskih grana, kao eBay u sferi online aukcija – Kreiranjem unutar postojećih crvenih okeana kada kompanija širi svoje poslovanje van granica svoje oblasti poslovanja.

Treba naglasiti da kompanija ne treba da promeni svoju oblast poslovanja ili da izvrši reorganizaciju da bi postala blue ocean kompanija. U stvari, najčešče je u pitanju nov proizvod ili usluga koju će kupci sutra želeti iako danas možda nisu ni svesni svojih potreba i želja. Ili drugačije rečeno, u plavim okeanima tražnja se kreira, za razliku od crvenih u kojima se stalno morate boriti za nju.

U jednom intervjuu, jedan od autora ove strategije W.Chan Kim je rekao da je većina kompanija danas usredsređena samo na brojke i neprestane komparativne analize što ih sprečava da vide pravu mogućnost. Zbog uskog fokusiranja na konkurenciju, te kompanije će uvek „plivati“ u crvenom okeanu. Da biste „isplivali“ iz crvenog okeana, kao prvo morate da se odreknete jedne loše navike i prestanete da samo primenjujete benčmarking, koji podrazumeva stalno praćenje i upoređivanje sa konkurencijom i opsednutost njenim rezultatima i načinom kako ih postiže. Ako to stalno budete radili, sve više ćete ličiti na druge i biti samo jedna od mnogih kompanija koje nude slično, što definitivno nije ono što želite da postignete (dugoročno gledano).

Ono što nudite tržištu i kupcima ne treba da bude klasična trampa, odnosno da im nudite tačno toliko koliko plate. Umesto toga treba da im ponudite veću vrednost sa nižim troškovima i kreirate plavi okean. Kroz, kako kažu autori ove strategije, value innovation pristup pružićete kupcu više nego što očekuje, a sa druge strane smanjićete troškove jer tržištu i kupcima nudite proizvode i usluge koji ranije nisu nuđeni i nemaju konkurenciju. Kao rezultat svega ovoga ostvarićete velike pomake u svom poslovanju , što će vam istovremeno obezbediti nova tržišta i kupce. I ono što je najvažnije, postaćete blue ocean kompanija. Istraživanja pokazuju da su kompanije koje „plivaju“ u plavim okeanima 2 do 3 puta profitabilnije od onih u crvenim okeanima.

Sledeći vrlo važan korak je da pokušate da se umesto na postojeće kupce fokusirate na one koji nisu vaši kupci i korisnici usluga. To je pravi početak dobijanja blue ocean ideja.

Jedna od najčešćih  predrasuda kada je u pitanju Blue ocean strategija je da je ona zasnovana isključivo na tehnološkoj inovaciji. Istraživanja koja su obavili autori ove strategije su pokazala da su nove tehnologije retko bile ključni faktor. Češće je bio slučaj da su se koristile postojeće tehnologije u cilju redizajniranja proizvoda ili usluge.

Kao i sve strategije, i ova ima svoje kritičare. Oni koji je osporavaju najčeše govore da je u pitanju klasična segmenatcija tržišta koja vodi mikrosegmentiranju i traženju svoje tržišne niše. Drugi kažu da se kroz proces lateralnog marketinga stvara više inovacija. Većina se pita kako je moguće da blue ocean kompanija kreira novo tržište ili industrijsku granu, a da konkurencija ne reaguje i ponudi sličnu ili istu uslugu i proizvod u najkraćem vremenu. Danas je nemoguće da stvaranjem nekog inovativnog proizvoda dominirate tržištem deset i više godina. Ali mnoge stvari koje su tipične za  razvijena tržišta ne važe i u Srbiji, tako da sam siguran da za Blue ocean strategiju ovde još uvek ima i vremena i prostora. Za sve koji žele da se detaljnije upoznaju sa ovom strategijom preporučujem sajt blue ocean strategy .

 

O Ilija Trbovic

Business Solutions & Management Consulting Services
Ovaj unos je objavljen pod Menadžment, Strategija i označen sa , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

3 reagovanja na Da li primenjujete BLUE OCEAN strategiju?

  1. dr Dejan Djordjevic kaže:

    Globalna konkurencija se sa nivoa cena i tehničkih inovacija pomera ka oblasti upravljanja znanjem i ka inovacijama u oblasti menadžmenta i marketinga. U savremenom poslovanju akcenat se stavlja na makrookruženje umesto na konkretno tržište. U fokusu posmatranja nije više samo potrošač, već i celokupno društvo. Novi uslovi poslovanja zahtevaju prilagođavanje poslovnih subjekata i izgradnju organizacione strukture zasnovane na novim postulatima. Ovo je posebno bitno za preduzeća iz zemalja u tranziciji – krajnji cilj izgradnje nove organizacije jeste da ona postane ekstremno fleksibilna i inovativna, odnosno da može da odgovori na narastajuće zahteve korisnika u kraćem vremenskom periodu i da formira konkurentsku prednost. Prema mišljenju Masaki Imaja, svako kašnjenje u primeni najnovijih tehnologija može biti veoma skupo, a kašnjenje u primeni najnovijih menadžment tehnika, takođe nije ništa manje skupo. Domaća preduzeća moraju da jasnije osmisle soptvenu strategiju razvoja, pogotovu u skladu sa evropskim i globalnim integracionim tokovima, a primena savremenih metoda i tehnika menadžmenta, predstavlja osnovnu pretpostavku uspešnog tržišnog razvoja.

  2. Dejan Golubovic kaže:

    Ilija,

    sa velikim zadovoljstvom pratim Vaš blog. Žao mi je što niste ranije počeli sa pisanjem, jer se odavno oseća nedostatak ovako inspirativnih i korisnih tekstova, koji će, siguran sam, pomoći u prevazilaženju ekonomskih problema koji nas muče. Samo napred!

    Dejan Golubovic

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s